.jpg)
| Savremeni svet | |||
Kavkaski lakmus |
 |
 |
 |
| utorak, 02. septembar 2008. | |
 Događanja u Gruziji i reagovanja globalnih faktora potvrdila su osnovanost upozorenja da će jednostrano otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i protivpravno priznavanje tog čina od strane SAD i drugih zemalja Zapada delovati kao presedan izazvajući domino efekat i haos u međunarodnim odnosima. Ostaje činjenica da su upozorenje uputile i mnogo puta ponavljale Srbija i Rusija uključujući i sednice Saveta bezbednosti UN. One su posebno isticale nužnost poštovanja univerzalnih principa međunarodnih odnosa, posebno principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država, kao i odluka Saveta bezbednosti UN, odnosno, rezolucije SB 1244 (1999). U Vašingtonu i drugim centrima nije bilo sluha za takva upozorenja. Vašington je sledio svoj naum još od 1999, evropski saveznici su ga, ko milom ko silom, sledili. Jednom pušten, duh se nije dao nazad u Pandorinu kutij. Došao je po svoje na Kavkaz – po Južnu Osetiju i Abhaziju. Kuda će dalje, videće se. Da neće mirovati, to je svakome jasno. Politika duplih standarda SAD, a pod njegovim pritiskom i gotovo čitavog Zapada, pokušaj podele separatizama i terorizama na „dobre“ i „loše“, prihvatljive i neprihvatljive – ogoljena je do kraja. Jednako je razobličen licemeran odnos Zapada prema principima međunarodnog prava i odlukama Saveta bezbednosti UN. Izjave francuskog ministra inostranih poslova, velikog prijatelja Tačija, Haradinaja, Čekua i advokata za otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, da se u slučaju Gruzije moraju poštovati principi međunarodnog prava, posebno princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta kao i odluka UN, predstavljaju vrhunac cinizma i uvredu zdrave pameti. Principijelnost i moral lidera moćnih zapadnih država doživeo je sunovrat kakav se, ipak, retko sretao u istoriji. U regionu Kavkaza oslabljen je uticaj SAD i ojačan uticaj Rusije. Ironija je da je najveći doprinos tome dao Mihail Sakašvili, veliki prijatelj SAD koji bi teško ikada došao do predsedničke fotelje u Tbilisiju da nije bilo izdašne američke i Soroševe pomoći i podrške „revoluciji ruža“. Pokazalo se da gasovodi i naftovodi preko Gruzije, u koje su SAD i Zapad mnogo uložili i polagali najveće nade, nisu postavljeni na stabilnom tlu, te da nemaju na raspolaganju mnogo načina da ga stabilizuju, ni na kraći, pogotovu, na duži rok. Zaustavljena je politika zaokruživanja Rusije. Postalo je jasno da je Rusija spremna da se toj politici suprotstavi i vojnim putem. Ako nije zaustavljeno, svakako je otežano dalje širenje NATO na Istok. To će uznemiriti kako rukovodstvo Ukrajine (Predsednika Viktora Juščenka) koje je praktično svoj opstanak vezalo za prijem u NATO, tako i rukovodstva Poljske i Češke koja su upravo potpisala sporazume o dozvoli uspostavljanja američkih raketnih sistema na svojim teritorijama, dajući tako zamah novoj trci u naoružavanju. Sakašvili je proizveo novi povod za pukotine u evro-atlantskom savezništvu (SAD-EU) kao i unutar Evropske unije koja i bez toga prolazi kroz teškoće prilagođavanja naglom povećanju broja članova i traženju izlaza iz „ustavne krize“. Južna Osetija i Abhazija su se neočekivano pojavile kao lakmus papir metoda dvojnih standarda Zapada koji ne može proći nezapažen u svim delovima sveta. Taj „lakmus“ je takođe pokazao ograničenja Zapada u mogućnostima pritisaka protiv Rusije, kao i zavisnost Zapadne Evrope od energenata iz Rusije. Kraj politike zaokruživanja Rusije ujedno znači i kraj koncepta unipolarnog sveta. Rusija više ne prihvata dominaciju SAD. Toj politici, razume se, zbog svojih sopstvenih interesa, jednako je privržena Kina koja je i izvanrednom organizacijom Olimpijskih igara podsetila na svoje nezaobilazne ekonomske, tehnološke i intelektualne potencijale. Politiku izgradnje multipolarnih međunarodnih odnosa slede Indija, Indonezija, Južno-afrička Republika, Brazil i ogromna većina članica Ujedinjenih nacija. Proces kretanja svetskih odnosa ka multipolarizmu dobio je više nego jasno ubrzanje. Sakašvili je i nesvesno tome doprineo. Ima li sve to ikakvog značaja za Srbiju? 02. SEPTEMBAR 2008. |
Od istog autora
- Vratimo se međunarodnom pravu, Rezoluciji SB UN 1244, svom Ustavu i dostojanstvu
- Čim se udaljimo od Rezolucije 1244 – na brisanom smo prostoru Anglosaksonaca i NATO
- Slučaj Telekom ili postoji li išta u Srbiji što nije za prodaju?
- Preplitanje istorije i sadašnjosti - beseda povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata i godišnjice Podgoričke skupštine
- Pravedni svetski poredak ili globalni autoritarizam
- Reč na otvaranju izložbe o humanitarnoj katastrofi na jugoistoku Ukrajine
- Savremeni “Drang nach Osten” – NATO intervencionizam od Srbije do Ukrajine
- Srpsku „demokratiju“ pripremili „stelt“ bombarderi i „tomahavk“ rakete
- Uspomena na Boru Miloševića
- Globalni intervencionizam može dovesti do globalne konfrontacije
- „Agresivna“ Srbija i „miroljubivi“ NATO
- Agresija NATO 1999. kao tačka preokreta u svetskim odnosima
- Zašto Srbiji nije mesto u NATO
- Kosovo i Metohija - 1999. otimanje, 2013. legalizacija
- Čega nema u sporazumu iz Brisela
Ostali članci u rubrici
- Da li će Indija postati „nova Kina“ - Dug je put do ekonomske supersile
- Slučaj Varufakis i zabrana slobode govora
- Koliko će rasti američka, evropska, ruska, kineska i indijska, a koliko srpska ekonomija do 2030?
- Slovenački lov na veštice pod krinkom „borbe protiv dezinformacija“
- Umetnost, kensel kultura i geopolitika - tajna "Pikove dame"
- Živimo u doba velike tranzicije iz unipolarnosti u multipolarnost sveta
- TikTok i kraj zapadnog mita o slobodnom tržištu
- Posle napada na Krokus Siti Hol u Moskvi – Povratak terorizma
- Geoekonomija ili „vođenje rata drugim sredstvima“
- "Vouk" fašizam i intelektualna elita
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
